Dosao je jun, odnosno bitnije za ovu pricu - period matura! Meni licno nezanimljiv, jer sam ih obe prosla, ali... Jedna od mojih najboljih drugarica ima mladju sestru koja se spremala za MALU maturu (cisto da vas podsetim - 14 ili 15 godina). Prica pocinje ovako:
Pre nekih mesec dana je pocelo traganje za odevnom kombinacijom. Ne znam tacno koliko je trajalo, ali znam da nije bilo ni malo jeftino.
Drugarica je pozvala mene i jos dve drugarice (bar sam ja tako mislila), da dodjemo da vidimo njenu sestru pred maturu. Nisam bas ljubitelj takvih okupljanja, ali ajde, znam da joj znaci.
Zvonim na vrata, i cujem nepoznat glas iz stana koji vice "To mora da je cika Misa!". Hmmm, ko li je sad ovo!? Vrata mi otvara krajnje nepoznata zena. Ulazim predstavljam se, kazem "Zao mi je nisam cika Misa...". Iz sobe izlazi drugarica, i dok sam se okrenula po hodniku, shvatila sam da je puna kuca ljudi. Tu je dosla rodbina, komsije, kolege, prijatelji... Ijuuu! Pomislih, da nisam ja pobrkala nesto pa da je neko slavlje a ne odlazak na maturu!? Ali nisam...
Ulazim napokon u sobu da vidim malu maturantkinju, ali se ona zapravo ne vidi od kolicine sminke, koju na nju upravo nanosi profesionalac, pri tom pazeci da joj ne pokvari siske i celokupnu frizuru koju je prethodno frizer ko zna koliko dugo namestao. Sedim onako u cudu, jer ovo nema nikakve veze sa mojim odlaskom na malu maturu. Posle jedno sat vremena, sminkanje se zavrsava, i svi krecemo... Gde krecemo? Pa da je ispratimo do skole, islikamo jos jedno 100 puta, vidimo kakva su ostala deca...
Decaci k'o decaci - patikice, farmerke, kosuljice, ali zato devojcice definitivno nisu k'o devojcice! To su haljine sve kraca od krace, stikle vece od vecih... To su namrstene face iskvarcovanog tena, to je slikanje napucenih usana sa podignutom nogom, to je... ne znam kako da nazovem TO!
Moja mala matura: dosla je jedino moja sestra od tetke, da me malo isfenira i stavi senku na kapke (na ono malo mesta sto je ostalo ispod obrva debelih kao prst!). Nosila sam haljinicu boje peska i ravne papucice, i - i dalje sam bila devojcica!
[ Generalna
]
02 Jun, 2011 05:42
To u moje vreme nije bilo tako...
[ Generalna
]
01 Jun, 2011 02:38
Sasvim obicno popodne, ispijanje kafe sa dve drugarice. Jedna zapocinje temu o svojoj dugogodisnjoj nazovi zaljubljenosti u provincijalca, i svojim velikim nedoumicama. S vremena na vreme kad pozeli da se odmori od Beograda, pobegne sama ili sa nekim od drustva u svoju malu oazu uzivanja. Svaki put se doticnom javi da dolazi, on sa odusevljenjem odgovara kako ce se videti cim ona stigne.
Tako i bude. Po ko zna koji put obnavljaju svoju ''vezu'', oboje uzivaju i onda se sve zamrzne. Kada ga pozove posle jednog, dva dana da bi se opet videli, on nikad nije u mogucnosti. Ona se nervira, po ko zna koji put ne moze da veruje koliki je on debil, ona mu dolazi pod noge, on propusta mogucnost da proseta po selu i okolini ribu iz prestonice, odvede je u krevet, i sve to bez ikakvih daljih obaveza - lepo njoj, lepo njemu.
Ljuta se vraca u Beograd, ali vec po prolasku naplatne rampe polako zaboravlja sve negativne momente sa puta. Drustvo, izlasci, fakultet, po koji poslic, vracaju njen zivot u normalu. Posle nekog vremena on je se seti, posalje po koju poruku, ponekad se raspituje da li ima decka, ponekad je to neka srceparajuca narodnjacka balada, ponekad pita kad ce opet da dodje, a ona se sva rastopi od emocija.
I tako u krug vec nekoliko godina. I ona se pita da li je on normalan, kada odbacuje ono sto bi svaki decko pozeleo. Naravno, ne spominje to da se ona nikada ne seti da se javi njemu dok vodi svoj uobicajeni zivot u gradu, i da kada je sa vecim drustvom u svojoj oazi, takodje mu se ne javlja.
Onda se u pricu ubacuje druga drugarica, koja btw nigde ne prolazi nezapazeno i mami poglede bar polovini muske populacije makar obukla i crnu kesu za djubre na sebe. Uporedjuje malopredjasnji problem sa svojim (da, cak i ona ima problem!).
Sebe stavlja u poziciju provincijalca a doticnu drugaricu na mesto njenog nikad neprezaljenog Crnogorca. Naime, vec godinama su u ''vezi'', ona je smrtno zaljubljena u njega, ali to nikada ne moze da uspe. Svaki put kad dolazi u Beograd, on se najavi par dana ranije, ona naravno jedva ceka da ga vidi, sve svoje obaveze uskladi prema njegovom slobodnom vremenu. Vide se i sve bude super... do sutra. Ona ceka da joj se on javi da bi ona opet mogla da se uskladi sa njegovim planom, ali se on ne javlja. Nekad se javi sutra, nekad prekosutra, nekad u 3h ujutru.
Onda se ona naljuti i nece iz inata da se vidi sa njim, kao ima neke obaveze. Nekad popusti, nekad istera svoje. On se vraca u Crnu Goru, ona pati, kuka, razmislja da li da ga zove, sta da radi!? S vremena na vreme dobije po koju poruku od njega, izlive emocija... I tako u krug vec nekoliko godina...
Tako i bude. Po ko zna koji put obnavljaju svoju ''vezu'', oboje uzivaju i onda se sve zamrzne. Kada ga pozove posle jednog, dva dana da bi se opet videli, on nikad nije u mogucnosti. Ona se nervira, po ko zna koji put ne moze da veruje koliki je on debil, ona mu dolazi pod noge, on propusta mogucnost da proseta po selu i okolini ribu iz prestonice, odvede je u krevet, i sve to bez ikakvih daljih obaveza - lepo njoj, lepo njemu.
Ljuta se vraca u Beograd, ali vec po prolasku naplatne rampe polako zaboravlja sve negativne momente sa puta. Drustvo, izlasci, fakultet, po koji poslic, vracaju njen zivot u normalu. Posle nekog vremena on je se seti, posalje po koju poruku, ponekad se raspituje da li ima decka, ponekad je to neka srceparajuca narodnjacka balada, ponekad pita kad ce opet da dodje, a ona se sva rastopi od emocija.
I tako u krug vec nekoliko godina. I ona se pita da li je on normalan, kada odbacuje ono sto bi svaki decko pozeleo. Naravno, ne spominje to da se ona nikada ne seti da se javi njemu dok vodi svoj uobicajeni zivot u gradu, i da kada je sa vecim drustvom u svojoj oazi, takodje mu se ne javlja.
Onda se u pricu ubacuje druga drugarica, koja btw nigde ne prolazi nezapazeno i mami poglede bar polovini muske populacije makar obukla i crnu kesu za djubre na sebe. Uporedjuje malopredjasnji problem sa svojim (da, cak i ona ima problem!).
Sebe stavlja u poziciju provincijalca a doticnu drugaricu na mesto njenog nikad neprezaljenog Crnogorca. Naime, vec godinama su u ''vezi'', ona je smrtno zaljubljena u njega, ali to nikada ne moze da uspe. Svaki put kad dolazi u Beograd, on se najavi par dana ranije, ona naravno jedva ceka da ga vidi, sve svoje obaveze uskladi prema njegovom slobodnom vremenu. Vide se i sve bude super... do sutra. Ona ceka da joj se on javi da bi ona opet mogla da se uskladi sa njegovim planom, ali se on ne javlja. Nekad se javi sutra, nekad prekosutra, nekad u 3h ujutru.
Onda se ona naljuti i nece iz inata da se vidi sa njim, kao ima neke obaveze. Nekad popusti, nekad istera svoje. On se vraca u Crnu Goru, ona pati, kuka, razmislja da li da ga zove, sta da radi!? S vremena na vreme dobije po koju poruku od njega, izlive emocija... I tako u krug vec nekoliko godina...
